Секте новог доба

”ВРАТА РАЈА” ИЛИ СМРТ КАО УСПОН ДО КОСМИЧКИХ ЦИВИЛИЗАЦИЈА

У богатом калифорнијском предграђу Ранко, Санта Фе, предвођени бившим диригентом, наркоманом и хомосексуалцем Херфом Еплвајтом, 39 следбеника секте “Врата Раја”, верујући у предсказање свог спасења након извршења масовног самоубиства, одлучило се на кобан корак у смрт. Умотани у чаршаве, након конзумирања опојних средстава, верници су ставили пластичне вреће преко главе, како би гушењем испунили своју самоубилачку мисију.
Осим... Осим задаха смрти, у вили је све изгледало савршено мирно. У просторијама где је лежало 39 лешева није било трагова насиља или борбе. Сваки од чланова секте поступио је према писаној инструкцији која је упућивала на мирно лежање и релаксацију, након узимања коктела састављеног од фенобарбитурата и вотке. Очигледно је да су чланови секте умирали постепено: 15 првог дана, 15 следећег и последњих 8 трећег дана. Само двоје последњих, две жене, пронађене су у пластичним кесама на својим главама. Остали су мирно лежали, у црним патикама, покривени пурпурним прекривачима.
Све ово је обављено на чудан и театралан начин, у предграђу Сан Дијега. Испод кревета сваког од умрлих поређане су торбе с уредно сложеним врећема за спавање, спиритуалним белешкама и балзамом за усне. Свако од њих поседовао је рачун на пет долара и новчић од 25 центи у џепу. (Мистериозно, нема шта! Можда добровољни прилог). Свако од њих је назуо нове, црне “најке” (да ли у циљу извођења слогана познате фирме која гласи: “Урадите то!”). Изгледали су као неформална група, која се окупила око вође, пре скромног и живахног него строгог човека, и која је, с неким, себи својственим, оптимизмом и подсмехом, била свесна чињенице како ће реаговати медији на њихову стравичну мисију.
Било је то само лудо подсмевање својој овоземаљској смрти. Иследници су открили неке детаље који су наговештавали да је међу члановима секте ипак била присутна тиха патња и присила, чији резултат је стручна, хирушка кастрација шесторице мушкараца, чланова секте, међу којима је и њен основач – Маршал Херф Еплвајт. Учени су да се одупиру овоземаљским искушењима и припреме за живот у Небеском Краљевству. Кратко подшишани, и жене и мушкарци, обучени у комотну гардеробу. Своја тела сматрали су за пуке “носиоце”, а ванземаљска бића која су живела у њима нису подносила близину обичних смртника. Били су као изгубљене душе, привремено у својој сопственој кожи која их је спутавала у очајничкој потрази за новим, узвишеним домом који не могу наћи. Неки од њих су толико застранили у својој посвећености секти, да су заборавили раније живљени фамилијарни живот.

Херф Еплвајт
Шта је обузело чланове секте “Врата Раја”, који себе сматрају “посадом за виши ниво”, 21 жену и 18 мушкараца од 26 до 72 године, не само да изврше самоубиство већ да то учине са приметним усхићењем и преданошћу постављеним циљевима? На основу обимне документације коју су оставили за собом, коју сачињавају видео – траке, писмени записи о раду секте као и подаци на мрежи Интернета, може се закључити да су следбеници поменуте секте поступали у складу с традицијом која је својствена већини секти и фантазијама којима су опчињени следбеници Њу Ејџа у сталном бежању од овоземаљске стваронсти. По њиховом сазнању, Хале – Бопова комета је предзнак доласка бића из космоса. Наилазак комете је дуго ишчекивани сигнал који означава долазак космичког брода с Нивоа Изнад Људског, који би требало да одведе чланове секте у “Трећи Свет”, што су они обзнанили шаљући “Хитну поруку” у мрежу Интернета.
Један од главних узрочника ове трагедије лежи у личности гуруа, предводника секте. Иако је Херф Еплвајт био врхунски манипулатор, овај случај масовног самоубиства одише неким контрадикторностима. Еплвајт је говорио својим следбеницима да је тешко болестан, да се његово тело налази у стању “дезинтеграције”, па се говоркало да неће живети дуже од 6 месеци. Истражитељи су установили да није било трагова фаталне болести.
Еплвајта су покретали сексуални демони. Као син презбитеријанског свештеника, лепог изгледа и снажног пријатног гласа, живео је у Тексасу. Био је професор музике на Алабама универзитету у току 1960 – их. Учествовао је у прављењу албума групе “Кримсон тајд” и чинило се тада да ужива у улози фамилијарног човека, оца двоје деце. По разводу брака, напустио је Алабаму праћен говоркањима о хомосексуалној афери. У то време и у тој средини хомосексуалци су били презрени и отуђени. Крајем шездесетих предавао је музику на Универзитету у Хјустону и компоновао мјузикле за католичке црквене обреде. Због емотивне нестабилности, депресије и психичке кризе, десетак година касније, отишао је на лечење, желећи да престане с хомосексуалним активностима. Некон срчаног удара, осетио је близину смрти, за њега врло важно искуство, како је убеђивао своју сестру. Међутим, по тврдњама њему тада блиских пријатеља, опорављао се од неумерене употребе наркотика.
Током тих година пуних бола и патње упознао је нову животну сапутницу, Бону Ли, медицинску сестру, која се лаички бавила астрологијом и пратила нове верске покрете. Бони је напустила мужа и четворо деце, стремећи ка узвишеним циљевима заједно са Еплвајтом. Њихова веза, иако платонска, испуњена новим искуствима, покретана је “снажним, узвишеним, рајским спиритуализмом”. Заједно су доживљавали испуњења свих духовних стремљења. Бони Ли је одржавала контакте са својом ћерком Тери, тада двадесетогодишњакињом, путем писама у којима је објашњавала своју истинску срећу.
Овај, наизглед савршен пар, након узимања чудних надимака зауставља се на два, звучна и препознатљива: До за њега и Ти за њу (ознаке у нотном систему), да би показали своје уверење о безначајности људских имена. Често су се ословљавали као “Двоје”, што злослутно предсказује њихову даљу судбину, као “Двоје” сведока у пророчанствима који страдају на путу од пакла до раја. Сматрали су да ће делећи страдалничку судбину постати слични Исусу Христу, да ће након страдања на земљи бити уздигнути у рајске висине, после тродневног лебдења у светлосном облаку – долазећег космичког брода.
Појавили су се 1975. године, с новим надимцима. “Bo” и “Peep”. Њихово “стадо” изгубљених оваца сачињавале су особе сличне хипицима, сањарима и луталицама, које су се одрекле каријера, фамилија и других овоземаљских благодети да би следили “Двоје”, на путу од овоземаљске смрти до нових животних димензија на неком свемирском броду. До је поседовао врлине које су привлачиле нове чланове секте.
У то време, До је тражио од својих следбеника да му се придруже на интергалатичком путовању ка “Вишем Нивоу”. Пошто нису испуњени њихови снови о небеском путовању, многи заврбовани чланови су, отрежњени том чињеницом, напустили секту, оптужујући “Двоје” за покушај потчињавања контролом њихових мисли. Одјек тих оптужби у јавности, депресивно је деловао на До и Ти, па су се отиснули у још већу самоизолацију. Лутајући од удаљених кампова до градских предграђа, издржавајући се при том прилозима својих следбеника, мала секта са педесетак чланова који су себе називали “HIM” (индивидуална људска метаморфоза), одржавала је промотивне скупове у циљу реедукације чланства од стране До и Ти. Сваки члан имао је слободу избора и могао је тада напустити секту по свом нахођењу. Они који су наставили да живе у кампу подвргнути су стриктној дисциплини. Дрога и секс су били забрањени. Следбеници су били под присмотром и морали су се јављати вођама сваких 12 минута. Често су у свакодневним активностима носили капуљаче. Значајна је и чињеница да је свакоме од њих додељен партнер као заштита од сећања о прошлом животу и неконтролисаних мисли. Ако би неко од њих посумњао у узвишену мисију одлазио би у “зону за деконтаминацију”. Претходна овоземаљска искуства морала су бити заувек потиснута.
Кад би се новчани фонд секте испразнио, чланови су били принуђени да се издржавају обављањем додатних послова или прошењем. Често су живели у суровим, сеоским установама. Међусобне тензије често су добијале драматичне размере. Еплвајт се још увек није подвргао кастрацији не би ли смањио своје фрустрације. Трудио се да створи “ефекат великог искушења” посвећујући се целибату. Бо и Пиип су користили сексуалне тензије својих следбеника, не би ли њихово прочишћење настало као резултат свакодневног самоодрицања и одолевања искушењу, на путу ка узвишеним духовним идеалима.
Током 1985. године, на основу белешки које је оставио До, Ти је преминула у својој 57 години, од рака јетре, оставивши свог пратиоца у сазнању да је постала напредни члан “Вишег Нивоа”. Након тога До је интезивно размишљао да јој се придружи.
Секта “Врата Раја” поново је изронила из мрака 1993. Није сасвим јасна Еплвајтова одлука да поново ради јавно. Могуће да је Интернет представљао нови изазов, помоћу кога је своје идеје могао проширити широм земаљске кугле. У почетку је намере обзнанио у часопису који се бавио научном фантастиком, градећи култ достизања узвишеног циља помоћу космичких летелица, на путу одабраних ка бесмртности. Секта је објашњавала своја филозофска уверења слично другим минеларистичким групама и самозваним месијама, којим је припадала и Лоза давидијанаца, као и предводник Храма Сунца, секте која је организовала 3 масовна самоубиства од 1994. године у Европи и Канади при чему је страдало 70 њених чланова. “Врата Раја” нису одобравала поступке поменутих секти иако су проповедали постојање генералног непријатељства – овоземаљске стварности огрезле у корупцији препуне религија обузетих Сотоном.
“Врата Раја” су прихватила за њих мистични свет компјутерских екрана. Ушавши у тајне Интернета, у сталној потрази за наговештајима доласка других цивилизација које ће им омогућити “Нови живот”, чланови секте су стекли завидно искуство у руковању компјутерима. Током 1996, “Врата Раја” стартују нов бизнис, прављење компјутерских програма под називом “Виши нивои савлађивања космоса”. Захваљујући приступачним ценама својих услуга и једноставном дизајну, секта добија нове следбенике и развија компјутерски бизнис.
Приходи омогућавају члановима секте да за 7.000 долара месечно изнајме луксузну кућу на периферији Сан Дијега, од несрећног иранског бизнисмена, у коју се усељавају у октобру 1996. Кућа је купљена две године раније за 1,3 милиона долара, а осим 7 спаваћих соба, 7 купатила, 2 гараже, поседовала је лифт, базен за пливање, тениски терен и обиље зеленила.
Чланови секте који су живели у луксузном здању, њих око 20, деловали су помало мистично на своје окружење. Њихов монашки изглед и бледа лица, одударали су од препланулих лица становника луксузне четврти Ранко Санта Фе. Пошто су изнајмили кућу, нису се много експонирали у јавности, рачуне су плаћали редовно, у кешу, нису поседовали банковне рачуне ни бројеве социјалног осигурања, да би имали што мање додира с државним институцијама.
Врата раја су започињала дневне активности у рану зору, око 4 ујутро, посматрањем затамњеног неба и трагањем за својим рајским уточиштем. Затим је следовао једноставан групни обред. Дан су преживљавали на воћу и лимунади, иако је упражњавање дијете при напорном ноћном раду неким члановима секте исцрпљивало последње атоме менталне енергије, што је често узроковало кофеинске грчеве. Компјутеризована религија великог култног мајстора Еплвајта, састављена од библијске апокалиптичности, мистицизма Њу Ејџа, научне фантастике и елемената далекоисточних религија, црног ислама, мормонизма и сајентологије, заживела је на Интернету у виду апокалиптичких порука и фантастичних графичких илустрација. Поруке насловљене са “Време је да умрете за Бога”, које су биле фокусиране на теме самоубиства, депресије, и критику овоземаљских вредности чекале су нове конзументе, изгубљене душе на рајском путу. Еплвајтове белешке казују да се број чланова секте удвостручио.
“Врата Раја” нису успела да продају ауторска права приче о животу секте. То је био још један ударац од стране државних институција, разлог за параоичне поступке чланова секте. Незаинтересованост шире публике за њихове активности био је сигнал да започну припреме за коначни “повратак” Кући. Рајске поруке су пулсирале Интернетом. “Коров човечанства прекро је земаљску башту”; “Време је за одлазак на Виши Ниво – што људи просто називају умирањем”. “Космички бродови, четвороструко већи од земље долазе трагом комете”. До је знао да његова вољена Ти прилази ка планети Земљи у Мисији њиховог избављења. Пошто је Комета запарала небо, средином марта, и приближила се Света недеља, чланови секте били су спремни да напусте своје земаљско обличје. Приближавање часа избављења, чланови секте су прославили церемонијалном, последњом вечером.
Шест месеци пре њиховог трагичног краја, секту је напустио један члан, Рио Ди Анђело, стар 42 године. Наставио је да живи обичним животом. Можда је то део плана у циљу обавештавања јавности о њиховој светој мисији. На његову адресу је крајем марта стигла пошиљка с две видео – траке и прецизним упутствима. Рио је имао стравичан предосећај. О својим слутњама обавестио је газду, Ника Мацоркиса, који је то прихватио са сумњом. Потом су се одвезли од “Храма ужаса”, Ди Анђело је ушао у кућу. Појаво се после 20 минута, самртнички блед. Једва се прибрао у колима по повратку с места ужаса. Обавестили су полицију.
По налазу истраге, неке од жртава умрле су од превелике дозе средстава за умирење – што би требало да буде 50 до 100 пилула – а што није једноставно конзумирати са соком од јабука. За већину, узрок смрти је гушење пластичним кесама које су им биле навучене преко главе, док су лежали омамљени дрогом и алкохолом. Полиција је пронашла 20 – так  белих најлон кеса за смеће са еластичним врпцама које су служиле за стезање. Ритуално самоубиство прве групе од петнаесторо почело је 23. марта, у ноћи између суботе и недеље, и наставило се следећа 3 дана. Полиција сматра да је Еплвајт био међу последњима, у овом спором ритуалу умирања од суботе од уторка. Видео – траке  сведоче о расположењу међу члановима секте Врата раја. Неке од жртава у трансу узвикују: “Радујемо се одласку”; “Уздигнимо се на космичким зрацима”. Еплвајт озбиљно позива: “Можете да нас пратите. Не можете истовремено остати на земљи и следити наш траг”.

HALLOWEEN

Као Православни Хришћани дужни смо да пажљиво испитујемо сваки облик нашег бављења световним стварима, укључујући разне забаве, празновања, обичаје и да добро размотримо да ли је наше учествовање у тим световним стварима и ванцрквеним активностима у сагласју са нашом светом Православном вером или није.
У протеклих месец дана све нас у спољњем свету подсећа да се ближи празник Haloween: деца у школама увелико цртају бундеве, вештице и слепе мишеве, родитељи размишљају како да набаве или сашију идеални костим у којем ће њихова деца ићи по кућама и тражити слаткише "плашећи" комшије (trick or treating), из излога нам се кезе и цере ликови вампира, вукодлака и разних демона, који понекад изгледају "симпатично" - шаљиво, а понекад узнемирујуће. Многи ће од нас пристати да поведу своју децу "trick or treating" увече 31. октобра, кад зађе сунце, иако нам је тај обичај потпуно стран и у најмању руку чудан. Многи ће, у жељи да се њихова деца не разликују од осталих, учествовати у овом празнику, правдајући се да је све то само забава за децу и да ту нема никаквог дубљег значења.
А ево шта је заправо позадина празника Halloween. Овај обичај има своје порекло међу паганским келтским народима у Ирској, Британији и северној Француској. Они су веровали да се живот рађа из смрти , па су за почетак своје нове године узимали крај јесени, кад природа умире и када, према њиховом веровању, почиње време мрака, распадања и смрти. Тога дана су гасили ватру на својим домаћим огњиштима и свуда је владао мрак. Према паганском келтском предању, душе умрлих би потпуно припале власти бога Самхаина, кнеза смрти, кога је ваљало умилостивити жртвоприношењем на дан нове године, а Самхаин би дозвољавао да тога дана душе умрлих посећују домове својих породица. Отуда обичај "маскирања" у костуре, духове, вештице и демоне. На тај начин би живи ступали у "мистичну" заједницу са умрлима, кроз чин подражавања мртвих и тумарања по мраку. Према веровању, душе мртвих које би долазиле у "посету" биле су изнурене глађу и молиле су за храну, па их је ваљало нахранити - отуда обичај звани "trick or treating". Уколико неко од живих не би угостио (treat) душе умрлих, стигла бих их освета (trick) бога Самхаина.
У време када су ови народи примили Хришћанство и када су заиста били Православни, тадашња Црква је установила празник "Свих Светих" 1. новембра (на истоку се тај празник слави другог датума) управо да би се истребио овај окултистички обичај, а ноћ уочи празника Свих Светих ("All Hallows eve") служило се свеноћно бдење. Међутим, они који су остали у паганству и окултизму реаговали су тако што су појачали своје опасне ритуале, тако да је ноћ уочи Хришћанског празника постала ноћ вештица, враџбина, призивања злих духова и демона и других окултистичких радњи.
Чак је долазило и до крађе и скрнављеља свештених предмета. Тако је пропао покушај западне цркве да се супротстави овом паганском обичају.
Овде је само укратко објашњено порекло и значење празника Haloween. Јасно је да ми, Правословни Хришћани не можемо и не смемо учествовата у оваквој идолопоклоничкој светковини на било ком нивоу (макар то била "само" забава за децу), јер то директно представља одрицање од нашег Господа и наше свете Православне вере. Јер, ако пристанемо да своју децу "маскирамо" и пустимо их да иду по мраку и моле за слаткише, ми тиме својевољно пристајемо на заједницу са мртвима, чији бог није келтско божанство Самхаин, већ сам Сотона, кнез зла, а слаткиши (treats) које буду добили неће представљати безазлени поклон деци, већ принос самоме ђаволу. Подсетимо се само да су наши преци, Хришћани из најранијих векова, пре бирали телесну смрт у најгорим мукама него што би пристали да принесу жртву идолима и тиме се одрекну Христа Бога нашег, који нам је заповедио: "Немој имати других богова осим Мене".
У данашњем духовно убогаљеном свету влада тешка чамотиња и лењост, при чему је лако убедити готово свакога да је порекло оваквих празника безначајно и да је Halloween обична, безазлена забава (fun). Иза овакве тврдње налази се атеизам, удаљавање од вере и својих коренова, негација постојања како Бога тако и ђавола. Наша Света Црква нас учи да је једино Бог судија свим нашим делима, а да нашим делима служимо или Господу, или Сотони, те да нико не може служити два господара. Зато, уместо да "угасимо ватру на домаћем огњишту", тога дана упалимо кандило пред славском иконом, помолимо се Господу, да нам пода храбрости да будемо и останемо другачији, да нас обдари снагом да устрајемо на Његовом путу и да нас избави од Лукавога.

NEW AGE И ХРИШЋАНСТВО

Шта је New Age?
New Age или Ново доба најбоље је дефинисати као “супермаркет алтернативних духовности”, како је то учинио Мајкл Фас, прфесор, религиолог на папском факултету Грегориана у Риму. New Age означава нову религиозну свест која је у настајању и коју би смо могли окарактерисати више као “слободну и лутајућу духовност”, а мање као конкретну организацију. Као глобални покрет, New Age иде за тим да на свим нивоима замени традиционалну слику света. Да постигне тај циљ, овај синкретички покрет уједињује најразличитије религијске, окултне и терапеутске групе стављајући их у контекст политичких, друштвених и државних размишљања.
New Age се појавио први пут 1960 – тих година када је група младих настала из покрета хипија, себе покушала назвати тим именом. Тек је 1970 – тих година New Age као нови глобални покрет постао препознатљив по низу организација, публикација и читавој мрежи активности. Оквир покрета је езотерично – астролошке природе и он се позива на прелаз који се догађа из раздобља Рибе у раздобље Водолије.
У чему лежи тајна привлачности New Age – а?
Последњих неколико деценија овог века, по природи ствари, доживљавамо као неко прелазно доба. Многи се питају где то идемо и са каквим духовним ставом треба да живимо тај прелаз: тескобно или са оптимизмом? New Age одговара да долази време остварења потиснутих латентиних могућности људске природе, долази до промене свести на планетарном нивоу, долази ново доба у које треба гледати и ићи са оптимизмом. Осим тога, у синкретистичкој мрежи New Age – а велики изазов су алтернативни облици лечења који наглашавају холистички или свеобухватни приступ у лечењу болести. Према философији New Age – а здравље читаве особе чини складно јединство тела, душе и околине. Када се то јединство наруши, настаје болест. Модел целовитог здравља, према New Age – у заснива се на концепту енергије, а не материје. Енергија је према том схватању космичка, универзална животна снага која подржава живот, а назива се различитим именима (ruah, prana, chi’I …). Трансцедеталном медитацијом и другим сличним техникама уклањале би се, наводно, све штетне последице разних стресова психичке природе, а доласком у контакт са споменутом космичком енергијом лечиле би се практично све болести. Није чудно, нити неочекивано да многи потраже спас било где када службена медицина закаже и када им више не може помоћи. Поједини случајеви здравственог побољшања алтернативним методама лечења још више подгреју често пута нереалне наде у чудесна оздрављења. У битни садржај New Age – а свакако спада и појам реинкарнације. Међутим, за разлику од хиндуистичко – будистичког схватања према којем је реинкарнација нужно зло, јер се спасење састоји у бегу из самсаре (присилног круга рађања), на Западу је она прихваћена као нешто добро и пожељно јер нуди човеку увек нову прилику да сукцесивно развије своје скривене могућности. Уопштено говорећи, може се рећи да је New Age као глобални покрет веома прихватљив за све оне који би желели брзо и без великог напора доћи до среће.
Може ли се овај покрет схватити као покушај синтезе древних духовних пракси и модерне егзистенцијалистичке психологије у циљу саморазвоја по принципу “помози сам себи”?
Уверен сам да се то може рећи. New Age је мрежа разних духовних и религиозних покрета и медитативних техника које нуде решење за све човекове проблеме. Трансцедеталном медитацијом и другим медитативним техникама појединац својим силама постиже промену властите свести и долази до просветљења, те многобројним реинкарнацијама, опет сам по себи постиже спасење.
Шта New Age чини сличним, а шта га разликује од стандардних религија као што је нпр. Хришћанство?
New Age није нова религија, него својеврсна мрежа сплетена од разних религија. New Age једнако прихвата објаву Бога преко Библије, односно у особи Исуса Христа, затим Алаха из Кур’ана као и многобројна божанства и разне инкарнације бога Вишне како то доноси Бхагавада – Гита. Многобројни религијски покрети одлично су примљени у идеолошки круг New Age – а. Битна ознака религиозности New Agе – а састоји се у монистичком погледу (свет и Бог су једно) те у пантеистичком замишљању Бога који у свом окружењу постаје универзална енергија, космичка свест, неперсонална животна снага. Насупрот оваквом схватању које нуди овај покрет, хришћанство као и јудаизам верују у личног Бога који са човеком ступа у дијалог. Велика разлика између New Age – а и хришћанства види се и у појму спасења. Због присутности неогностичког менталитета у овом покрету, заступници New Age – а говоре о спасењу као просветљењу. Такво се спасење постиже властитим силама, за то није потребан Бог. Према заступницима New Age – а, сам човек је бог, само он то још не зна, треба га просветлити. Кроз бројне реинкарнације човек спознаје своју духовну природу и тако сам постиже своје спасење. Насупрот оваквом мишљењу, хришћанство подучава и верује да коначно спасење човек не постиже својим силама, него је оно дар Божији којег треба прихватити у вери и на њега одговорити љубављу према Богу и ближњем. И New Age и хришћанство говоре о потреби новог рађања. Разлика је у томе што заступници New Age – а верују да се то ново рађање постиже променом свести разним медитативним техникама или узимањем дрога, те многобројним реинкарнацијама, док хришћани верују да се човек поново рађа снагом Божије милости, захватом Духа Светога. Наравно, има још пуно других разлика које овде не спомињемо.
Да ли су New Age и хришћанство компатиблне или је међу њима непремостив јаз?
Одговор на ово питање треба да буде нијансиран. Према некима постојала би темељна конвергенција између New Age – а и хришћанства. Оно што их зближава је свест кризе у којој се свет налази, затим уверење да је ту кризу могуће надвладати једино духовним преображењем. Осим тога, конвергетни елементи су такође настојање да се надвлада превелика одвојеност Бога и човековог живота, захтев за стилом живота у терминима једноставности и љубав према природи, као и потреба рађања новог човека. Међутим, из хришћанске перспективе поглед на свет New Age – а је неприхватљив највише због тога што деградира Бога на неку безличну космичку силу или енергију, а идеализује и идолизује човека приписујући му божанска својства. New Age не може да прихвати крст којим се хришћани требају хвалити према речима св. Павла будући да је по њему Исус донео свету спасење. New Age је неприхватљив и због своје критике рационалности чиме ризикује бег у ирационално, како то уосталом и потврђују окултно – езотеичне праксе које га прате. У сваком случају New Age је велики изазов за хришћанство, а могао би бити и подстицај да још више нагласи и посведочи снагу хришћанске вере и алтруистичке љубави које имају снагу за обнову света и за целовито ослобађање човека.
Колико је New Age присутан на нашем хрватском подручју и у којим облицима?
New Age је философија живота, поглед на свет и као такав он је присутан у разним сферама живота. Присутан је кроз штампу која промовише алтернативне методе лечења, затим кроз штампу која доноси тумачење хороскопа, која фаворизује езотерију, окултизам, магију и слично. New Age је присутан у многим новим религијским покретима и верским организацијама, разним школама које промовишу трансперсоналну психологију и још на многе друге начине.

АНТРОПОЗОФИЈА

"Ухватите веома младог пољског миша и одерите га... Ми ћемо узети кожу, када Венера буде у знаку шкорпиона, и спалићемо је... Сада узмите пепео, који сте добили на овај начин, и поспите га по пољима" - Рудолф Штајнер (Rudolf Steiner), En Lantbrukskurs, Stockholm, 1966.
ШТА ЈЕ ТО АНТРОПОЗОФИЈА?
Човек који стоји иза Антропозофије је аустријски философ Рудолф Штајнер (1861 - 1925). Штајнер се у својим младим данима заинтересовао за духовне покрете у Европи у то време, нарочито за Теозофију и Гетеове мистичне идеје. Почетком двадесетог века, Штајнер је све дубље и дубље улазио у Теозофију, нарочито захваљујући свом пријатељству са руском глумицом Мари вон Северс (Marie Von Sievers), оданој теозофисткињи, а 1902 он постаје и генерлани секретар немчког теозофског друштва.
Теозофија се базира на Хиндуизму, Будизму и европском окултизму, али Штајнерово учење је ближе Хришћанству и реду Розенкројцерима. 1906 он оснива ложу (Mysteria Mystica Aeterna) при реду О.Т.О. (Ordo Templi Orientis). Остали познати лидери ове секте који су почели као чланови О.Т.О. - а били су сатаниста Алистер Кроули и Л. Рон Хабард оснивач Сајентологије. Због Штајнеровог приближавања О.Т.О. - у, по наредби Ани Бесент (Annie Bessant) лидера теозофског покрета, који је деловао у Индији (она је открила Јиду Кришнамурти), Штајнер је избачен из теозофске организације и он је потом основао свој култ, Антропозофију.
ПСЕУДО - НАУЧНА ВЕРОВАЊА
Штајнер је написао много књига о Атлинди и Лемурији. Тврдио је да је примио информације о овим митовима захваљујући својој видовитости. Према Штајнеру становништво Атлантиде није могло да говори, али су мислили у сликама и комуницирали помоћу телепатије. Најразвијениј појединци су се окупили у централној Азији под вођством великог вође. Антропозофија тврди да је аријевска раса потекла од те групе и да је расно мешање лоше:
"Видели смо да мешање крви веома удаљених животињских врста, убија; мешање крви блиских животињских врста не убија. Телесни организам човека преживљава када страна крв дође у додир са страном крвљу, (изузев, наравно, у случају неодговарајуће крвне групе, које међусобно згрушавају једна другу), али снага видовитости умире приликом мешања крви или венчавања ван групе" - Рудолф Штајнер (Тајанствено (окултно) значење крви, 1906).
Антропозофија је углавном базирана на теозофији и враћа се уназад према гностицизму и источној "мудрости". Веза са гностицизмом чини Антропозофију непријатељски настројену према земљским уживањима. Људско биће се састоји од три ентитета: тела, душе и духа. Ако је душа сувише блиска земаљским уживањима она ће бити реинкарнирана у ново тело и неће бити у могућности да досегне више светове где ће, евентуално, бити сврстана са духом. Стога је веома важно за антропозофа да не буде сувише укључен у задовољства као што су рок музика, забаве и слично, већ да живи аскетски духовни живот.
Осим тога антропозофски покрет је непријатељ алопатсој (званичној) медицини, подржавајући хомеопатију која је делимично заснована на Парацелзијусовој (1493 - 1541) теорији да биљка лечи оболели орган уколико својим обликом орган личи на ту биљку. На пример, лист цвета Еукалиптуса личи на људско око, и зато се у традиционалној медицини користи за лечење обољења ока. Научно неосноване теорије, као што је и ова, и даље преживљавају у Антропозофији. Друге теорије које су јаче у антропозофији укључују идеју да "астралне силе" у биљкама утичу на тело. Рак се наводно лечи правилно припремљеном имелом која апсорбује етеричне силе и ојачава астрално тело. Други начин лечења рака, али и других болести, је "еуритмиа", врста пантомимичног плеса. Дијабетес се наводно лечи ојачавањем ега:
"У diabetes mellitus стање је следеће: его - уређење, као да потпуно нестаје из астралног и етеричног подручја, је толико слабо да не може више ефикасно да обавља свој рад против шећерне супстанце. Шећер тада пролази кроз процесе у астралној и етеричкој области и преузима место его - уређења... из свега овога видимо да прави процес оздрављења од diabetes mellitus може бити иницирано само ако смо у позицији да ојачамо его - уређење пацијента." - Рудолф Штајнер (Основна теорија, 1924, поглавље VIII).
У Шведској, антропозофи су највише популарни по својој биодинамичкој пољопривреди, што није исто што и еколошка пољопривреда. У ствари, биодинамичка пољопривреда је много сличнија антропозофској медицини. Земља се види као организам који дише два пута дневно и има живи земљани слој. Земљани слој се прави динамичнијим тако што му се додаје хомеопатија - као лек за њега. Пољопривреда пролази кроз компликован систем заснован на етеричним и астралним силама и њиховом ефекту на минерале, биљке и животиње.
Фредрик Бенц
Са енглеског: Ђорђе Продановић

АСТРАЛНА ПРОЈЕКЦИЈА

Њена дефиниција по New Grolier Multimedia Encyclopaedia - небулозни и квази- религијски скуп вјеровања, изданак побуне младих 1960-их и покрета људских потенцијала 1970-их. 
У САД, углавном на западној обали израста идеја да свиће ново " духовно доба",  у коме ће људи схватити и досегнути више духовне сфере у себи. Ново доба  "new age", обухвата широку лепезу спиритуализма, астрологије, вантјелесних искустава, тероија реинкарнације, и окултних дисциплина те псеудонаучног кориштења моћи кристала и пирамида као љековитих. Астрална пројекција је засигурно дио те културе. 
Астрална пројекција, је окултна пракса гдје особа ослобађа своје астрално тијело од физичког како би оно слободно путовало уоколо на астралној равни као вантјелесно искуство. Ове Астралне равни би могле бити препознатљиве области или неке веома далеко, чак и у свемиру. Постоји конфузија чак и међу присталицама око тога шта мисле да је астрално тијело у ствари.  Једни вјерују да је сродно са нечијим духом, док други вјерују да је то више физичка ствар.  За шта год се опредијеле, истина је да је то све неоснована фантазија. Ово исходи из њихових записа гдје се виде голема неслагања и контраверзе у међусобним свађама. 
У својој књизи, "Разумјевање астралне пројекције", Антони Мартин, практичар наведеног, цитира Корићанима посланица друга 12:2 
"Знам човјека у Христу који прије четрнаест година (или у тијелу, не знам; или осим тијела, не знам: Бог зна) би однесен до трећег неба."
Даље наставља, објашњење Св. Павла прихвата да је таква ствар могућа.  Ово није нити сан, нити халуцинација, тијело се може напустити у правом смислу ријечи.  Текстови Св. Павла нису увијек били најјаснији.
Аутор, поушава да да печат аутентичности овој, иначе врло танкој хипотези цитирајући Библију. 
Дубиозна природа оваквога астралног тијела, је по тобожњем Антонију Мартину не - спиритуална у сржи, како он види, јер је дух неуништиви дио човјека, али не и астрално тијело  - каже он у књизи. 
Постоје природно и духовно тијело, што би могло указивати да постоји природно и астрално тијело, или да постоји астрално тијело и душа. Једно је јасно, искуство које је Св.Павле описао за њега је непобитно стварно. 
Пракса астралне пројекције, засигурно укључује спиритуална искуства неке врсте, Библија нема шта да каже за ово етерично тијело, за које new ager-и мисле да живи у нема и  много казује о духу и о "унурашњем човјеку".
Јасно је из ауторових ријечи да ни он сам није увјерен у постојање астралног тијела.  Ово заснива цјелокупно учење на чистој шпекулацији. 
Како видимо из Библије: 1. Тимотије 4:1,2 "А Дух разговјетно говори да ће у пошљедња времена отпустити неки од вјере слушајући лажне духове и науке ђаволске, у лицемерју лажа, жигосанијех на својој савјести."
Јасно је да ако појединац има "жигосану" савјест он је каутеризован - неосјетљив. Таква савијест ће вам омогућити да вјерујете у све и свашта. Чак и, када нема везе са духовном истином. Мртвој савјести, све је тачно. Хипократски потез - кориштења записа који у ствари осуђује вашу филозофију да би се потврдила тачност ваших теорија може бити поријеклом само од оца лажи. 
Постоји такођер и аргумент који износе new ager-и како би додали тежину својим теоријама, а то је научни. Витез Сир Џејмс Фрејзер који је написао књигу "Златна грана"каже: "људи на свим нивоима незнања и знања, обично вјерују да када умру, неки дио њих не нестане. У овом универзалном и сталном убјеђењу лежи есенцијала раздвојености душе и астралног тијела. Разлика је значајна, астрално тијело има корелацију са физичким, и аспект је окултних теорија. Душа, у другу руку, је вјерски концепт и нераздвојиви је дио вјечности. Астрално тијело је повезано са материјалним и можда би се могло научно и измјерити." 
Овдје, опет видимо да ријечи "можда"и "вјероватно" доминирају и да нема ни дијелића јаснога доказа или учења о цијелој ствари. Такођер се признаје да је астрално тијело окултна теорија. 
Мијешање науке у овакве теме је типична сатанска смицалица да превари најлаковјерније и прихвате лажи. Тако се чини често са темама везаним за хришћанско учење, нпр. стварање или еволуција. Како вријеме пролази, открива се све више доказа који потискују научне теорије, а износе научне чињенице. Типичан примјер овога, након што је Хабл телескоп оперативан, научници су схватили да је свемир много млађи него што се до сада мислило. Ово им ствара велики проблем јер сада имају звијезде за које тврде да су старије од свемира. 
Учења, ових окултиста, је да су астрално тијело, душа и дух, одвојене компоненте индивидуе, и као обједињени као људи ми чинимо Бога. Учено је да зато што је астрално тијело физичке природе, могло би преживјети смрт, али само на кратко прије него и оно нестане. 
Касније се у овој књизи наводи: Антони Мартин, поново настоји аутентиковати свој случај са цитатима доктора, иако није јасно које је врсте тај доктор којега цитира.  Цитат је украшен стилски, како би добио на снази, он каже: 
"У цјелини дефиниције окултне анатомије, кориштене од др.Роберта Крукхола, се препоручују. Свака особа, по др.Крукхолу, има физичко тијело и душу. Ово су два пола укупне тјелесне конституције. Као додатно, посотоји и ситније, тијело, названо ?астрално тијело повезано са астралним нивоима или равнима. Између физичког тијела и астралнога, је атмосфера, ауре, затим, међу простор а затим астрална атмосфера. Прва физичка атмосфера се такођер назива и возило виталности, и одговара "даху живота". Књига постанка - 2:7 и 6:17
2:7 "А створи Господ Бог човјека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива."
6:17 "Јер ево пустићу потоп на земљу, да истријебим свако тијело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути."" 
Увезано са овим концептом, "носиоца животне снаге"или даха живота је оно што астрални пријектичари називају ~сребрени увез~ што би наводно требало да буде као пупчани повез између материјалног и астралног тијела.  Када је на астралним нивоима, ова се врпца растеже на фантастичне раздаљине као огромна гумена веза, наводно до тачке када се више не може протегнути и пуца остављајући физичко тијело без астралног које се не може вратити. Антони Мартин говори у својој књизи под поглављем "сребрни повез". 
".... Астрално тијело није увијек слободно плутајуће, у много случајева не може ићи где жели. Повезано је са физичким системом повеза способног за растезање на велике даљине.  Постојање овог повеза је посвједочено од много астралних путника и појављује се у најранијим свједочењима. Класичан примјер је у библијском Ecclesiastes 12:6 `сребрени ланац ће пући и златна лампа, ће пасти и сломити се, и водена посуда ће се разбити~. Повез је у ствари продужетак астралног тијела и веза са физичким је таква да омогућује задње виталне процесе да трају. Могло би се, условно назвати животном нити и у више прилика је упоређена са пупчаном врпцом која одржава функције нерођеног дјетета. Прекид астралне врпце, као и одвајање пупчане, чини повратак дуплога тијела у физичко немогућим. Ово је, како је рекао један астрални практичар, шта смрт у ствари јесте."
Овдје поново видимо сатанино злоупотребљавање записа да би се поаутентичиле лажи о астралној пројекцији. Неки древни Јога текстови, спомињу осам сидхиса или натприродних моћи које се могу стећи кроз одређене типове јоге (јога значи јо-гад га-ман или Бог - човјек).  Једна од њих је позната као `летење по небу` што се изгледа односи на астрална путовања, ово чврсто укорјењује астрлна путовања у источњачки миситцизам и окултно, што опет указује шта је та пракса - зла сатанска творевина. 
Астрална путовања или астрална пројекција је јасно повезана са многим другим окултним праксама и вјеровањима, преко new age покрета, источњачког миситцизма итд.  Један такав аспект је вјеровање у сјајну одору, која је постављена између физичког тијела и душе коју окружује. Ово друго тијело или одора је наводно састављено од звјезданог материјала и стога је осјетљиво на астролошке утицаје. 
Како би се кренуло у астрално путовање, учитељи ове праксе, препоручују да се испразни ум од свега осим жеље да се крене изнад физичког тијела.  Чини се да је ово сатанин план у коме се људи наводе да прво ипсразне ум, а затим и тијело.  Лако је са сигурношћу утврдити да ово води у инвазију злих духова који ће ући у напуштену љуску уколико заиста, нечији животни дух потпуно напусти тијело. 

АСТРОЛОГИЈА

Астрологија је данас у свету засигурно један од најраширенијих и најутицајнијих система веровања. Милиони људи полажу веру у звезде каква се ретко може срести у некој од познатих и званичних религија света. Њен утицај је огроман. Од шарлатанских и вашарских хороскопа по дневним новинама (озбиљним окултистима – астролозима је то испод части) до студија и књига које претендују да укажу и оправдају епитет који је дат астрологији као “царици окултизма” намењеној само за “просвећени” и “одабране”. Ови други су заправо следбеници савремене западне астрологије која је нека врста синтезе и учења чувеног Клаудијуса Птоломауса познатијег као Птоломеј. Рођен у Грчкој, Птоломеј је живео у Египту у другом веку пре Христа и његови списи су претходница садашњих астролошких текстова.
Потписник ових редова је имао прилику да разговара са нашим врхунским астролозима међу којима је и београђанка Јања Тодоровић (чију исповест можете наћи на овом сајту ОВДЕ). Управо сам из тих разговора и сазнао колики број угледних политичара, правника, лекара и др. угледних особа најразличитијих занимања, прилази астрологији са пуним поверењем што, с обзиром на њихове положаје и звања, никако не може да буде само њихова “лична ствар”. То је додатни разлог да у овом чланку укажемо на све заблуде и опасности које собом носи ова окултна вештина.
ОБУЗЕТОСТ АСТРОЛОГИЈОМ
У Београду, крај студентског дома на Карабурми долази “двадесет петица”. Једна девојка улази у аутобус, а друга, њена познаница, трчи за њом и виче:”Немој да га доводиш ако није јарац”.
Црква у Београду, жена, крштена у зрелим годинама, дошла у канцеларију. Свештеник који ју је крстио попуњава документ – крштеницу. У том документу постоји рубрика:”Да ли је рођен/рођена као близанац?” На то госпођа одговара:”Не, ја сам шкорпија”.
Дневне новине, некад угледне, не излазе више без хороскопа; чак се ни не ограђују, као некада поднасловом “резервисано за сујеверне”.
Излазе специјализовани астролошки часописи, књиге се штампају у хиљадама примерака, а наслови:”Шта кажу звезде?”, “Шта нас чека у наредној години по предсказању звезда?”, “Велики Нострадамусов хороскоп”, “Кинески хороскоп”, “Ацтечки хороскоп”, “Индијски хороскоп”... Једна шунд новина, која се тобож бавила “популаризацијом религије”, објавила је чак (o tempora, o mores!) “православни хороскоп”, по свецу на чији сте дан рођени (рецимо, ако сте рођени на Светих четрдесет мученика севастијских, “Младенце”, ви сте, тврде хороскопџије, “дружељубиви”)... На државној и приватним телевизијама астролози вршљају неометано, пророкују “светлу будућност”, а Српство пропада и тоне све дубље и дубље...
Прве две анегдоте су сваком јасне: девојка је својој другарици рекла да јој доведе момка кога жели да упозна само под условом да је “јарац” у хороскопу (ваљда зато што се то поклапа са њеним знаком); новокрштена госпођа је мислила да у крштеници треба да стоји њен астролошки знак, па је рекла да је “шкорпија” упитана да ли је рођена као нечија сестра близнакиња. Остало што смо навели о поплави астрологије, не најпопуларније окултистичке вештине, некима није јасно, али је многима, веома многима, привлачно. И астро – бизнис цвета, а све под изговором да је реч о “забави” и нечем “безазленом”.
ЧОВЕК ЈЕ МИКРОТЕОС (МАЛИ БОГ У БЛАТУ)
Нико не спори да космос не утиче на човека, јер је човек микрокосмос и у њега су, свељубавно руком Творчевом, на најнежнији начин уграђени сви елементи Божије творевине. Познато је медицинској науци да су промене на Сунцу повезане са извесним болестима, па чак и епидемијама на нашој планети. Ако месец изазива плиму и осеку, како онда да не делује на људски организам препун телесних течности? Али, човек није само микрокосмос; микрокосмичне су и животиње и биљке. Човек је, пре свега и изнад свега, микротеос, “мали бог у блату” (отац Јустин Поповић), који је кроз Богочовека Христа призван да постане наследник Царства Небескога. Као такав, саздан по слици и прилици Оца и Сина и Светог Духа, он је изнад свих осталих твари, изнад звезда, планета, галаксија, а његова душа је вреднија од читавог света.
Од када је човечанству грануло Сунце Правде, Христос Распети и Васкрсли, од тада су звездице убогих људских умовања потамнеле, и светлост истинита је обасјала свакога онога који жели. Нака би Бог дао обасја и богожедног читаоца!
ОБЛИКОВАЊЕ ЈАВНЕ СВЕТИ КРОЗ ОКУЛТИЗАМ И АСТРОЛОГИЈУ
Колико је астрологија утицајна када је у питању обликовање јавне свести, види се по томе што веома тиражне новине, попут “Блица”, редовно објављују астролошка тумачења извесне Славице Живановић, председника Удружења астролога Србије (?), при чему је уредништво поносно на то што су њена предвиђања веома успешна. Челној дами Удружења астролога се у новинама даје цела страна.
У броју 26 – 27. август 1997. под насловом “Милошевић неизбежан и незаобилазан”, председник Југославије је објашњен овако: “Комбинација Јупитер/Плутон је симбол плутократије, жеље за предвођењем маса, таленат за организацију... Врло близу је и жеља за спровођењем верских и идеолошких реформи и питање је само ко шта од понуђеног изабере”...
У броју за период од 28. новембра до 1. децембра 1997. ова астролошкиња је понудила и решење за Косово: “Чињеница да су у астролошком смислу Албанци представљени Плутоном и Сатурном, који се једнако, на архетипском нивоу, везују за Србе, показује да морамо пронаћи modus vivendi, јер је астролошки, непријатељ у нама самима и свуда око нас (?)”...
Лист “Сведок” је 13. маја 1997. године, пренео писање нишког “Плуса” у коме је Богољуб Карић изјавио да су он и Мирјана Марковић, супруга председника Југослације, приликом посете Индији посетили угледног индијског астролога, који је Карићу “све погодио”...
Ако се људи највеће економске и политичке моћи међу данашњим Србима обраћају астрологу, онда значи да се ту већ ради о нимало наивним стварима...
Шта Православна Црква каже о астрологији?
ЈЕСТЕ ЛИ РАЗМИШЉАЛИ О ОВОМЕ?
Да ли сте, док јурцате за новинским, књижевним и другим хороскопима или тражите неког да вам уради наталну карту размишљали о следећем:

1. Астрологија је настала као саставни део многобожачког погледа на свет, и древни астролози су веровали да су планете које управљају људским поступцима, у ствари, богови. Зато су их тако и називали: Меркур (бог трговине, пророштва, лопова), Венера (богиња пожуде), Марс (бог рата), Јупитер (врховни бог), Сатурн (Јупитеров отац), итд. Истинити Бог је Себе открио у Христу као Свету Тројицу: ми, који после Христа живимо, кроз Цркву Његову имамо не само пуноту богопознања, него и богоопштења, причешћујући се Његовим Телом и Крвљу. Како онда можемо веровати да планете управљају нашим поступцима знајући да оне нити су богови, нити имају божанско порекло, и ако знамо да их је Бог створио човека ради, а не човека ради њих?
2. Зодијачки знаци су у Светом Писму Старог Завета названи Мазарот, и сваки од њих је, као скупина звезда, означавао неку пророчку силу будућих догађаја везаних за долазак у свет Спаситеља нашег, Исуса Христа. Ко верује астрологији, верује паганским тумачењима зодијака (рецимо, Грци су веровали да је знак Бика на небу као “успомена на то да је Зевс са Крита отео девојку Европу над којом је извршио насиље”).
3. У области поларног арктичког круга, често се дешава да се неколико седмица на ноћном небу не може видети ни једна планета, нити се знати њихов распоред у часу нечијег рођења. Према астрологији, то би значило да неки становници Гренланда, северне Аљаске, Канаде и Сибира нису ни рођени (немају хороскоп!).
4. До шеснаестог века, астрологија је била заснована на претпоставци да је земља у средишту Сунчевог система и да се планете окрећу око ње (геоцентризам). Пре Коперника, дакле, сви хороскопи су били прављени на лажној, квази – научној претпоставци. Да ли су могли бити тачни?
5. Планете Уран, Нептун и Плутон до новијих времена нису биле познате астрономији, са самим тим ни астрологији. Кад су откривене, астролози су почели да се баве и њиховим “утицајем” на човека. То значи да су хороскопџије пре проналаска ових планета обмањивали своје муштерије, не дајући им све “планетарне могућности”, пошто нису ни знали за све планете Сунчевог система.
6. Једнојајчани близанци, рођени под истом “звездом”, могу да воде потпуно различите животе. Астролошка логика каже да је то немогуће. Животна логика показује да се то дешава често. Хороскопџије веле да звезде и планете близанце кроз живот треба да воде на исти начин. Ако је тако, зашто се дешава да једно од близанчади, рецимо, умре приликом порођаја?
7. Астрологија тврди да планете управљају зодијачким знацима (зодијачки знаци су скупине звезда). Сваком ко иоле познаје астрономију то је смешно, јер су звезде које формирају зодијачка сазвежђа светлосним годинама удаљене од планета Сунчевог система, које су у односу на њих патуљци, као и Сунце.
8. Астрологија учи да свако, у складу са управљањем њиме од стране звезда, има индивидуалну судбину, посебан живот и посебну смрт. Како су онда могуће масовне трагедије и погибије у земљотресу, пожари, поплаве? “Извлачење” на тзв. “мундану” астрологију, астрологију која се бави “судбином” света, у томе не помаже много.
9. Астролошка предвиђања су крајње уопштена и неодређена, што је особина свих демонских “прорицања”. Хороскоп вам може рећи: “Очекујте успех!”, али вам никада неће рећи: “Добићете златну медаљу на такмичењу из стрељаштва”. Пророчанство типа: “Данас ћете имати сукоб са неким” или “чућете вести из далека” нису никаква пророчанства. Можете кренути градом и рећи тако нешто првој десетини људи које сретнете, и бити сигурни да ће се на многима “прорицања” испунити. Сто хиљада читалаца хороскопа који се појављује у неким дневним новинама могу да се, тог дана, с неким посвађају, или однекуд добију вест. Али, хороскоп вам никада неће рећи: “Добићете вести да сте примљени на конкурс за професора енглеског у Првој гимназији у Београду”. То би било конкретно, а то је новинској астрологији недоступно.
10. Зашто ви у  ствари верујете у хороскоп? Зато што је то лакше. Унапред сте “предодређени”. Сваки ваш поступак је, што се звезда тиче, “оправдан”. Када направите нешто што је неморално, такав вам је “хороскоп”. Кад погрешите, планете вам нису наклоњене. Ако вам се нешто лоше збива, судбина је таква. Једном речју, за све своје зло оптужујете Бога, који вам је дао слободу и савест. Наравно да за своје поступке нећете одговарати пред зодијачким “биковима”, “јрацима”, “шкорпијама” и “рибама”, него пред Богом. И то не пред било каквим “богом”, богићем нашег разума, који вели да “има нешто”, него пред Распетим и Васкрслим Богочовеком Христом Богом Љубави, који је за нас излио Своју пречисту Крв.
11. Виши сте не само од звезда, него и од свег створенога, јер сте задани по слици и прилици Свете Тројице. Звезде, планете, читава творевина од вас чекају одговор, као од оних који су призвани да буду деца Божија и тако Богу усинове све што је Он створио. Размислите о томе пре читања хороскопа, комадића хартије са  одштампаном лажју која тврди да вашом судбином управљају непостојећа божанства античке Грчке и Рима.
12. Ђаво је Еви, а Ева Адаму, рекао да ће после једења забрањеног плода бити као богови. Окусили су и – умрли, одвојивши се од Бога који је “Живот”. Искушење се понавља и данас. Свако, сваког часа, све до последњег даха свог, бира: Живот или смрт.

Бирајте! Избор се не може избећи. У свему што Бог није благословио крије се ђаво, у свему што није живот, вреба смрт.
Бог, очито, није благословио астрологију.
НОСТРАДАМУС
Принц европских астролога у 16. веку био је Мишел де Нотрдам, звани Нострадамус (1503 - 1566). Он је био дворски физичар Француском краљу Анрију II 1556. године. У позним годинама, Нострадамус се одао пророковању и саставио књигу стихова “Ценурије” исписану у више од хиљаду строфа, од по четири стиха свака. Ово неразумљиво дело је тобоже откривало, када се правилно растумачи, историју човечанства током више стотина година које су наступале. Неодређеност такозваних пророчанстава је, међутим, омогућила многобројна тумачења. Погледајмо следећи исечак: “Из велике опасности заробљени је избављен. Мало потом, велика срећа се променила. У палати народ је заробљен. По Божијем предсказању град је опседнут”.
Макеј тумачи да се овај катрен односи на Наполеонов повратак са Елбе. Међутим, у овој строфи неки су уочили гласине о бекству науци – вође Мартина Бормана из Берлина у завршним данима Другог светског рата, када су савезничке трупе надирале ка граду. Тако су многа различита тумачења Нострадамусових списа могућа, да се она уопште не могу оквалификовати као пророчанства. Упркос свему, Нострадамуса још увек много следе. У Сједињеним Државама на располагању су бројна дебела “тумачења” његових списа.
“Tумачи” Нострадамуса из двадесетог века су добро искористили три наводна указивања у његовим делима на некаквог “Хистера”, за кога су мислили да је Адолф Хитлер. Вероватније, да је Нострадамус упућивао на реку Дунав, јер се доњи ток Дунава на латинском назива Истер. Катрени који спомињу Хистер заиста се могу одностити на Немачку, на “плач” и “сузе” какв је Хитлеров режим произвео; на залог и гордог човека тиранина какав је он био. Међутим европска историја је таква да се ови списи могу односити и на многе друге вође сем на Хитлера.
ХИТЛЕР И АСТРОЛОГИЈА
Иако Хитлер није поименице фигурисао у нострадамусовим списима, Нострадамус и његови следбеници окултисти су у сваком случају имали значајан удео у Хитлеровом режиму. Астрологија и остала окултна пракса потпомогли су припремање тла, да се тако изразимо, у које је национал – социјализам пустио корен и израстао у Немачку између два светска рата. Иако главне биографије Хитлера теже да превиде окултно порекло нацизма, постанак Трећег Рајха из окултизма је документован, и можемо имати представу како је астрологија била повезана са нацистичким учењем и радом Хитлерове владе.
Међу пред – нацистичким верницима астрологије је био и немачки окултиста Гвидо фон Лист (1848 – 1919). Лист је био окупиран бројним окултним потрагама и својим именом је назвао друштво Гвида фон Листа, које је било повезано са астрологијом и теософијом. Лист се у четрнаестој години заветовао да ће једног дана саградити храм богу нордијских пагана Вотану. Лист је наводно видео себе као живу везу са “Армененом”, древним друштвом немачких магова који су користили кукасти крст као свој симбол. Лист је потпомогао оживљавање немачког национализма пропагирањем тевтонске митологије која ће се касније инкорпорисати у нацизам.
Међу другим приврженицима астрологије који су дали свој удео нацистичкој философији и учењу био је Адолф Ланц (1874 – 1954), такође познат као Јорг Ланц фон Лебенфеле, који је имао снажан утицај на младог Хитлера. Ланц је издавао окултни часопис “Остара”, који се широко бавио астрологијом и за који се сматрало да је био међу омиљеним Хитлеровим штивом у току његових дана крајње немаштине у Бечу.
Још једна веза између нациста и астролога је окултиста Рудолф Фрајхер фон Зеботендорф (1874 – 1945). Добро познат писац у астрологији, Зеботендорф је припадао злокобном друштву Туле, тајној организацији која је у своје време произвела нацистички покрет. Или од “Остаре” или од друштва Туле, или можда од обоје, Хитлер је усвојио кукасти крст као знак своје партије.
Говори се да је Рајх ангажовао астрологе да би учествовали у бизарној организацији названој Берлински Институт. Циљ института је био да припреми све окултне вештине, од астрологије до црне магије да потпомогну војне успехе Немачке. Према једној причи, астролог по имену Вилхем Вулф је био увучен у ову групу и касније је описао њене резултате као “јадне”. Апсурдно је, додао је, да било ко мисли да натприродни утицај може бити ангажован у војне циљеве на такав начин.
“Јадност” је добар опис делотворности астрологије за откривање будућности. У сваком случају нацисти су веровали у астрологију, као што су и Римљани пре њих; а као што се десило у царском Риму тако су и нацисти испољавали своју веру у астрологију, покушавајући да спрече њено практиковање након доласка Хитлера на власт. 1941. нацисти су специјално забранили астрологију уз остале окултне философије и делатности. Ова забрана је била део онога што је један историчар назвао великом “бежанијом” окултиста из Немачке. Веома слично Домицијану пре њега, Хитлер је очито био забринут могућношћу да неко уради његов хороскоп и тако открије његове слабости.
Хитлеров помоћник Рудолф Хес (1894 – 1987) је чврсто веровао у астрологију. Историчар Елик Хау је био мишљења да је астрологија могла имати значајну улогу у Хесовој загонетној одлуци да сам одлети у Шкотску 10. маја 1941., у покушају да закључи примирје са Британијом. Према Хауу, сматра се да је Хес веровао да је астролошки утицај на Хитлера био веома неповољан крајем априла и почетком маја 1941. Изгледа да је Хес узео на себе обавезу да спасе свог вољеног Фирера и да доведе до мира са Британијом. Мисија је била неуспешна: Хес је задржан у Британији, суђено му је у Нинбергу након рата и осуђен је на доживотну робију. Хес је био ученик астролога и “геополитичара” Карла фон Хаусхофера, који је служио као ментор Хитлеру.
За СС поглавара Хајнриха Химлера (1900 – 1945) се такође наводи да је био привржен астрологији и једном је објаснио Вулфу да су закони против ње имали намеру да спрече астрологе да примене своје вештине на тобоже нижу, “неаријевску” расу. Не примењивање начела астрологије на све људе света очито се гледало као на порицање узвишеног статуса аријевске расе. Касније, ми ћемо испитати као садашњи покрет Новог Доба – толико привржен астрологији, колико нацисти никада нису били – на сличан начин наступа делећи друштво на две групе: вишу расу окултних посвећеника и ниже врсте које морају бити уништене пре него што нова ера у друштву почне.
Чак и пре него што су анти – окултистички закони ступили на снагу, астролози под Хитлером су увидели да неблаговремена или лоше усмерена пророчанства могу значити невољу. Астролог по имену Карл Ернест Крафт је једном предвидео да ће Хитлеров живот бити у опасности између 7. и 10. новембра 1939. Крафт је чак послао телеграм Хесу, упозоравајући да ће Хитлер остати под претећим астролошким утицајем неколико дана. Крафт је ухапшен. Касније, Крафт је прешао да ради у министарству пропаганде под др. Јозефом Гебелсом, преправљајући тзв. Нострадамусова пророчанства да би начинили да Хитлер изгледа као непобедив.
Кад се у Лондону прочуло да Хитлер има астролога који ради у његову корист, председник владе Винстон Черчил је запослио астролога по имену Луис де Вол да му говори какве савете може примити Хитлер. Очито, ова окултна обавештења су забављала Черчила. “Зашто би Хитлер имао монопол на астрологе?”, шалио се он.
Рад де Вола за Черчила могао је имати своју забавну страну, али на страни Немачке астрологија је попримала трагичан и тужан карактер како се рат ближио крају. Гебелсу подређени Ханс Фрицше, оптуженик на Нирнбершком процесу након рата, рекао је да је министарство за пропаганду покушало да подигне морал у послењим данима рата емитовањем лажних астролошких предвиђања о недаћама после којих ће за Немце наступити срећна времена. Ова лажна астролошка прорицања, рекао је Фрицше, била су једина ствар која је одржала наду код многих Немаца.
АСТРОЛОГИЈА И НОВО ДОБА
Хитлер је наводно, повремено говорио о астролошком. У астрологији се каже да су велика доба (епохе) периоди од око 2000 година у којима људска цивилизација наводно носи психичку ознаку појединог знака. Многи астролози су хришћанску еру означили “добом Рибе”, обележену мукама и патњама. Познато је веровање да ово доба треба да наследи “доба Водолије”, време мира, љубави, уживања и идеализма. Астролози се не слажу у погледу момента кад доба Водолије треба да осване, али је опште очекивање да ће се прелаз ускоро десити, с обзиром да хришћанска ера траје око 2000 година, и према распореду Новог Доба, сва је прошла и још само остаје да се оконча.
Једно предвиђање покрета Новог Доба за доба Водолије је да ће непожељни остаци из доба Рибе (тј. хришћанске ере) бити вероватно “очишћени”, ратним сукобом, пре него што нова окултистичка ера буде почела. Неки тумачи мисле да се ово односи на антихристову владавину и на астролошку улогу у припремању људског рода за њу. “Прочишћење” се појављује као улепшани израз за масовно уништење: то је управо план о коме Св. Писмо говори кад каже шта ће непријатељ смерати Хришћанима у последње дане.
Симболика Водолије у покрету Новог Доба је један разлог да сматрамо да ће астрологија играти значајну улогу у оснивању антихристовог царства, као што је играла такву улогу и приликом успона Хитлера, његовог претече.
Астролошки знак – Девица такође има посебан значај у покрету Новог Доба, из неколико разлога. Код новодобаца, Девица симболише земљу и ствари на земљи, попут житарица. Чистота је још једна симболика Девице. Ова два елемента симболике Девице – чистоћа и земља – су значајне компоненте култа природе као “богиња” и симбол земље, идеалан симбол.
Девица је такође била тумачена као симбол “Вавилона”, религиозног светског поретка антихриста. Ово тумачење се појављује као доследно нумеричкој симболици зодијака. У модерној употерби, Девица је шести знак у хороскопу (Ован је први), а шест се често тумачи као особит(о) сатански број; као што је представљено у броју звери (666) у Откривењу. Шта више, неки следбеници новодобског мишљења тврде да у Девици виде “триплицитет” који делује на три нивоа – физичком, осећајном и умном. Тумачи се да овај триплицитет представља број шест (број Девице) на сваком од нових нивоа, што даје укупно три шестице, а то се може записати као 666. Према овом тумачењу, модерна астролошка симболика Девице може означавати ђаволово троструко полагање права на тела, ум и душе оних који ће прихватити печат антихриста.
Време ће показати јесу ли или не ови погледи исправни. У овом тренутку, међутим они се показују као доследни Св. Писму и модерној астролошкој симболици. Такође, лако се може замислити да ђаво користи зодијачку Девицу – искривљење Бетулах, Дјеве из Мазарота – да потпомогне успостављање владавине антихриста. Овакав маневар ће бити кулминација многих сатанских пародија на дела Божија.
Шта више, може се видети још једна троделна заједница како се сада обликује у друштву: окултизам улази у хришћанске конфесије, структуре политичке власти и научне установе наших дана.
Окултистичка веровања су тако широко распрострањена у модерним протестантским и римокатоличким групацијама, да су постали део католичког катехизисног материјала, а није непознато да протестантски пастори одобравају астрологију и друге видове окултизма. Лутерански свештеник ми је једанпут рекао да не види ништа лоше у практиковању астрологије, све док она не контролише нечији живот. Оно што није видео је да астрологија, ако се озбиљно практикује, заиста овлада животом појединаца, и касније може врло лако довести дубљем уплитању у окултизам. Астрологија је наводно била практикована у Белој Кући последњих година да би се обезбедила тобожња предност у политици, а повећани интерес научника за окултизам указује да се можда враћамо на нешто слично ситуацији на Западу у доба ренесансе, када је окултизам прожимао световну политику, цркве и научну заједницу, све скупа. Може ли неко замислити пожењнију ситуацију за ђавола?
Како тачно антихрист може користити симболику астрологије да помогне установљење свог краткотрајног царства на земљи, не можемо још рећи. Ми још увек знамо мало о конкретним догађајима који ће довести до антихристовог зацарења, и тако је вероватно бесмислено вршити веће спекулације по тим питањима. Са одређеном сигурношћу, ипак, може се рећи ово: популарна вера у астрологију нуди симболику која се лако може искористити за ђаволове циљеве, докле год (та вера) подстиче, или барем толерише, уплитање у многе друге (и дубље) облике окултних активности.
Такве активности обликовале су веровање древног Вавилона и модерне Немачке на сличан начин, и сада, у последњој декади 20. века, астролози и други окултисти марљиво нуде своју “помоћ” политичарима и народним челницима, као што су Лили и Бујкер задобили наклоност генерала Ферфекса.
Случај Ферфекса и његове војске показује да ће масе следити своје вође. Свака значајна личност која доноси одлуке, а прихвати астрологију ће вероватно повући са собом многе следбенике; и сваки верник астрологије постаје регрут ђавоље војске, до дана када ће антихрист позвати на савез свих народа. Због тога, сваки пораст вере у астрологију њене следбенике води у прихватање жига антихриста, ако се деси да овај дође у наше време.
Због тога што ће жиг довести до казне у паклу огњеном, православни хришћанин има задатак да говор против астрологије и свих њених придружених вештина, а нарочито у ова последња времена кад окултни утицај на друштво постаје свеприсутан као и ваздух који удишемо, и када астролошко “златно доба” које је описао Макеј, изгледа врло слично нашем сопственом.
Ми се морамо трудити да што је могуће више људских душа одвратимо од мрачне вештине према светлости Христовој, да бисмо на суду Божијем могли да кажемо да смо учинили што смо могли да упозоримо народе на опасност од астрологије и њеног изумитеља ђавола, кољача душа.
До тада сећајмо се Божићњег тропара, који говори о три бивша астролога који су дошли да се поклоне Исусу Богомладенцу након што су видели Његову звезду на небу.

ВЕЛИКО БЕЛО БРАТСТВО И НАПАД НА КИЈЕВСКЕ ХРАМОВЕ

Широм Русије могло се, од 1990. видети нешто необично: на плакатима излепљеним по руским градовима налазила се фотографија младе жене која је себе називала “Великом мајком света”. Жена је била одевена у бело. Десном руком је “благосиљала”, а у левој је држала штап. Носила је осмокраки крст са распећем. Њени следбеници, такође обучени у бело, су Кијев, “мати руских градова”, прогласили “Новим Јерусалимом”, а себе “великим белим братством” тзв. “јусмалијанаца”, верујући да су изасланици “Господа Јусмалоса”.
О ЧЕМУ ЈЕ РЕЧ?
“Мајка света”, која је себе назвала “Маријом Деви Христос” и основала “Велико бело братство”, звала се Марина Цвигун. Некад је била активиста комунистичке омладине (комсомола), инструктор Реонског комитета КП СССР и државни службеник. Потом је радила као новинар – приправник у локалној омладинској новини, а затим била ноћни чувар у кафићу.
Када је почињала своју мисију, придружио јој се човек који је себе назвао “Јован Свами”. “Свами” је некад био Јуриј Андрејевич Кривоногов и мењао је посао скоро сваке године. Једне прилике, укућанима је рекао да је он “Адам и Сунце”, а затим је напустио породицу и оженио се Марином Цвигун (која је, такође, напустила породицу, да би се удала за њега). Тада су смислили ново учење, тобожње откривење “Господа Јусмалоса”. “Јусмалос” је Трећи Завет. Марина Цвигун и Јуриј Кривоногов су себе прогласили “ваплоћењима Свете Тројице” – он је прво лице, “Јован Свами”, она је – друго лице, “Мајка Божија”. Главни “откровењски” докуменат је потписао “пророк Илија” (такође Кривоногов) и он носи назив “Обраћање пророка Илије јусмалијанцима и палом роду Адамовом”. Ово “откривење” саопштава да је 1. јуна 1990. године почео период библијске Апокалипсе, а да ће страшни суд наступити 24. новембра 1993. (То јест, 1260 дана после 1. јуна 1990.). Због тога су на земљу сишли “Марија Деви” и “Јован Свами”. Они су “Енох и Илија”! Предвиђено је да она, “Марија Деви Христос”, заврши своју мисију за три и по године. Такође 1. јуна 1990. на планети се зацарио антихрист. “Пророк Илија” поручује: “Да људи не би помешали антихриста са Христом, Господ Бог је послао на земљу Своју Живу Мајку Марију Деви, као Утешитеља и Месију читавог човечанства. То и јесте Други Долазак Христов на земљу! Јер су Мајка и Син сада – једно! И Господ Јој је на земљи дао сва Своја овлашћења. А у дан Страшног суда Исус Христос ће се, као Бог, појавити у свој Својој слави! Али, само на небесима”. Јован Свами и Марија Деви имају задатак да припреме долазак “Христа” (мада је Марија Деви - “Христос” (?)).
Поруке секте биле су сумануте квазимистичке конструкције комбиноване са неким елементима православног учења у унакаженом виду. Основне пароле су гласиле: “Одричите се чулних задовољстава, меса, пушења и алкохола”; “Не читајте новине, часописе, не гледајте телевизију, не слушајте радио. Сад је свуда енергија сатане”; “Склањајте из станова електричне апарате и прибор”; “Узимајте своју децу из јаслица, дечијих вртића, школа и средњих школа – одмах! Тамо на њих нарочито делује сатанизам. Зар сте ослепели?”; “Не рукујте се ни са ким, немојте се грлити”; “Стално клечите и кајте се и страствено се молите”... Веома су инсистирали на забрани женидбе и удаје: “Немојте се женити (нити удавати)! Више нема времена за такве ствари. У сваку трудницу ће се сада настанити душа демона и родиће се ђаво!” Јован Свами и Марија Деви позивали су децу да напуштају родитеље, јер “од седме године одговарају и за родитељске грехе”, и да се придруже секти. Учитељима су обећавали пакао ако ђаке и даље биду учили “демонским специјалностима”. Нарочито је “потресна” порука лекарима: “Лечите само молитвом! Ви сад лечите енергијом и мислима од сатане. Зато или нема резултата или су лажна исцељења... Не примењујте препарате и приборе! Слепци! Изучите учење “јусмалос” и схватићете како се лечи и како себе лечити без посебног (демонског) образовања. То је јако просто”.
Цвигунова и Кривоногов почели су да сабирају чланство чим су се венчали (што су, видесмо, другима забранили). На почетку, имали су десет следбеника; мало – помало, све више младих им се прикључивало. Првих десет ученика су проглашени “апостолима”, а обични ученици су тим “апостолима” морали да служе, да им доносе новац, одећу, украсе, да им спремају храну.
Темељ учења је био – апсолутна потчињеност Јовану Свами и Марији Деви. Сумња у њихову божанскост сматрана је највећим грехом. За две године, Марија Деви и Јован Свами стекли су две нове куће у околини Кијева, а “пророчица” је путовала у Египат, Израел, Грчку и Индију. По повратку се жалила следбеницима како није наишла на разумевање, али верује да ће се “кандила запалити”, и да ће јој сви рећи “Дођи!”. Марија – Марина је, у стилу бивше комсомолке, нарочито мрзела православно свештенство, које “у њој није препознало живог бога на земљи”, него су је “речима којима се тера сатана избацивали из својих храмова”. Зато су она и Свами позивали своје следбенике да не иду у храмове, не примају Свето Причешће и нафору јер они већ садрже “микроб сатане”. Фанатизовани дечаци и девојчице упадали су у храмове и прекидали службе Божије, убеђујући људе да постану “јусмалијанци”.
Кривоногов је пророковао да на дан краја света мора да страда 12 хиљада људи. Да би могао несметано да делује (пошто је у Кијеву против њега покренута истрага), склонио се у Пољску, и са “Мајком Света” слао писма својим следбеницима, позивајући их да се не боје хапшења, јер је смрт награда.
24. новебра 1993. припадници секте су се, са свих страна Русије, скупили у Кијеву, ради колективног самоубиства. Претходно су насрнули на православне храмове, рушећи све пред собом. Смак света није дошао, али је дошла полиција, која је ухапсила Марину Цвигун и Јурија Кривоногова, као и многе њихове слуђене следбенике. Због изазивања опасних нереда, Свами и Деви су затворени... Секта је, међутим, наставила да постоји; сада праве своју гарду и наоружавају се, чекајући нови Армагедон.
ГРУПА АУТОРА
ОД УТОПИЈЕ ДО КОШМАРА
ИЗДАЈЕ: СВЕТИГОРА – ИЗДАВАЧКА УСТАНОВА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО – ПРИМОРСКЕ, ЦЕТИЊЕ 1997.

ДЕЦА БОГА – ПОРОДИЦА

ОСНИВАЧ: Дејвид Берг (David Berg), такође познат као Мојсије Давид, Отац, Дека, рођен 1919. год.

Дејвид Берг
ДАТУМ ОСНИВАЊА: 1968. год.
ЗВАНИЧНЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ: Моова писма, многе траке, књиге и интерни новински магазин. Берг тврди да је пророк последњег времена и његова плодна писања су “наставак откривења”. Мамина писам која је написала Бергова супруга по обичајном праву (љубавница), Карен Зерби(Марија) (Karen Zerby), се такође сматрају ауторитативним.
СТРУКТУРА ОРГАНИЗАЦИЈЕ: Дејвид Берг и његова љубавница, Марија, имају апсолутну ауторитативну контролу над овом организацијом. Географске области широм света су подељене у регионе који се називају Континенталне Извештајне Канцеларије (КИК). Оне су подељене у Локалне Комуне које су се некада називале колоније, а сада се називају Домовима и њима управљају Пастири или Тим Радника.
ЈЕДИНСТВЕНИ НАЗИВИ: Флерт рибарење (сексуални прозелитизам), систем, револуционарност, просветљеност, деоба (блуд или прељуба).
ОСТАЛА ИМЕНА: Има доста имена које Породица користи. Они теже да прилагоде и присвоје имена погодна за одређене области и циљеве. Нека од коришћених имена су Светски Сервис, Породица Љубави, Небеска Магија, Мартинели, Дружина Независних Хришћанских Цркви, Божија Деца.
ИСТОРИЈА
Средином шездесетих, током рата у Вијетнаму, било је време преиспитивања естаблишмента и значајних друштвених побуна међу младима, нарочито у Калифорнији. Хипици, дрога и антикултура су створили атмосферу за израстање једног особеног новог култа, Деца Бога.
Дејвид Берг, рођен 1919. год., је син пастора хришћанско – мисионарског удружења и мајке која је проповедела преко радија. Берг се оженио својом женом Џејн 1944. год. (мајка Ева) и започео је кариеру евангелистичког проповедника. Берг је развио радикалне идеје дељења богаства што је резултирало тиме да је замољен да напусти своју цркву у Аризони. Овим почињу да престају његове привилегије и осуда од стране организоване религије.
Преокрет за Берга је дошао 1968. год. када је добио надзор над једним тинејџерским кафићем у Хантигон Бичу (Huntington Beach) у Калифорнији. Променио му је име у Тинејџери за Христа и окупио је присталице анти – естаблишмента “Исусове људе” и касније прихватио име Божија Деца. Бергова радикална порука која јавно оптужује оно што он назива “Систем” укључује постојеће цркве. Његова порука да се буде “револуционаран” за Исуса и “напустити све и следити њега” укључује напуштање родитеља, запослења, школе и давање свог поседа организацији.
Берг је започео прељубу са Карен Зерби (Марија) која је постала његова жена по обичајном праву односно љубавница. То се догодило у време када је започео своја плодоносна Моова Писма, и када је разматрао да настави откривење за своје следбенике. Ово је такође време када је дошло до упадљивог пада општег морала у организацији.
Берг се слободно повезао са евангелистом Фредом Џорданом (Fred Jordan) што му је омогућило да оснује комуну на Џордановом ранчу “Клиника за душу” у Тексасу. Пошто су се родитељи организовали и покренули изузетно негативну кампању о забринутости због “прања мозга” код своје деце, Џордан је 1971. год. замолио Берга да са својим следбеницима (којих је било између две и три хиљаде) напусти ранч. Берг почиње да организује комуну (колоније) са чврстом хијерахијском контролом. Према тврђењу Породице било је 130 колонија Божије Деце у 15 земаља у 1972. год. новац су почели да зарађују и основали су свој фонд, напуштајући све, затим “просветљењем”, односно продавајући Моова Писма заинтересованима.
Негде у то време, Берг је променио своје име у Мојсије (Божији пророк) и Давид (Краљ Израела). Берг је 1972. год. тврдио да је примио “разумевање Данила” и почео да прориче лажна пророчанства укључујући између осталог и то да ће Калифорнија бити уништена у земљотресу и да ће Сједињене Државе бити уништене кометом Кохоутек у јануару 1974. год. Такође је прорекао да ће Христос доћи 1993. год. У ово време, Берг почиње свој пад у окултно, често пишући о својим контактима са духовним водичима.
Окружен законским проблемима, “оптужен је 1973 – 74 за избегавање плаћања пореза, киднаповање, напаствовање, неморал”, где такође треба узети у обзир и истражни извештај који је издао главни правобранилац града Њујорка, Берг је побегао из САД и повео је за собом већину својих следбеника у Европу. Берг и његова љубавница Марија су 1974. год.  стигли на Тенерифе (Канарска острва) и почели су да се развијају и шире своје настрано учење о Флертованом Рибарењу. Флертовано Рибарење учи да сексуална превара или религиозна проституција није ништа друго него Божија револуција на евангелистички начин. Берг је измислио термин “Проститутке за Исуса” укључујући у то и дозвољавање браколомства.
Берг тврди да су Божија Деца расформирана 1978 и да је 300 лидера отпуштено и да је име промењено у Породица Љубави. Али, бивши чланови и остала интерна документа указују да је дошло до прерасподеле утицаја, зато што је значајан проценат лидера одбио да учествује у религиозној проституцији.
Многи поремећени људи, неки од њих су и бивши лидери и чланови Бергове породице, наставили су да упражњавају скривене активности Породице. Њихова сведочења и велики број Берговог и Маријиног писања и видео записа оставили су траг о активностима која су укључивала инцест, спиритуализам, браколомство, блуд, групни секс и сексуална умешаност људи из власти. Захваљујући овим открићима и нападу страха од Сиде, Породица је издала саопштење у коме се износи да инцест и Флертовано Рибарење више неће бити практиковани (1987). Није било признања да се грешило, само да је ова одлука донета “због могућих проблема са Системом”.
Изведена је серија рација у Европи и Јужној Америци и оптужби у које су укључене и оне о злоупотреби деце. Због недостатка доказа о физичком малтретирању деце неке оптужбе су одбачене. Али остали случајеви су још увек актуелни и воде се у Аустралији, Филипинима, Аргентини и Француској.
Породица је одскора поново почела да ради у САД и масовним наступом у јавности покушава да створи нову слику о себи. Они желе да сви забораве њихве “грешке” из прошлости и да о њима суде само на основу онога што раде сада. Скорашње Моово Писмо показује њихову дволичност јер подучава своје чланове да се прикључе слободним црквама које тиме постају више толерантне и да користе њих да би задобиле кредибилитет и промене. Писмо подучава да се слободним црквама повремено шаљу нови чланови како би достигле циљ. Оно, такође, упозорава да се клоне евангелистичких и фундаметалних цркви јер чланови Породице “би морали да чине велике компромисе”.
Тренутно тврде да имају само 3.000 пунолетних чланова и 6.000 деце који живе у комунама у преко 500 земаља. Бивши чланови пак тврде да има много више и чланова и деце.
УЧЕЊЕ
Проблем је оценити многа учења која се налазе у Породици/Божијој Деци. Дејвид Берг је подучавао опречно, случајно и збуњујуће ствари чине некакво учење. Породица такође има приличну историју јавног наметања и превара како би умањили противљење које су проузроковали.
СВЕТО ТРОЈСТВО: Према Породичној скорашњој потврди вере, они тврде да су у хармонији са правоверношћу. Они потврђују “једног истинитог, вечног Бога и јединствено божанство, које се представља у три различите али јединствене личности: Отац, Син и Свети Дух”. Ипак по Берговом учењу представљање Оца, Сина и Светог Духа је далеко од правоверности.
БОГ ОТАЦ: Берг пише и описује доследно Оца као мушкарца са белом косом, “секси, нагог бога у духовној дивљој оргији” и као “сводника”.
БОГ СИН: Поново, Породица у својој изјави о вери приказује Исуса Христа у правоверју. У изјави се потврђује Његово божанство, чињење чуда и божанствено зачеће, рођење од девице Марије, безгрешност, његову жртву за људске грехе, васкрсење, вечито посредовање за његове људе и његов други долазак и страшни суд.
Ипак, према Бергеровом учењу, он изјављује да је архангел Гаврило, као Божији представник, уствари имао полни однос са Маријом и да је тако зачет Исус. Берг такође учи “по откровењу” да је Исус константно блудничио са женским делом својих следбеника, нарочито са Маријом, Мартом и Маријом Магдаленом. И, пошто све ово није било довољно, Берг учи да је Исус имао вернеричну болест.
Постоји велики број противречних изјава које се тичу божанско/човечанске природе Христа у Берговом писању. Понекад је говорио о Исусу као о вечном Сину, али много чешће му је приписивао да је у ствари створени Син. На састанку са лидерима Породице у Румунији, дошли смо до сазнања да они користе исте аргументе и стихове као и Јеховини сведоци да би доказали да је Исус створен, а не да је вечан.
СВЕТИ ДУХ: Свети Дух се у њиховој литератури доследно описује као полу нага, сладострастана жена. Берг описује Светог Духа на разне начине као “Бог Мајка, Краљица Раја, Краљица Љубави, Еликсир Љубави”. Берг описује Светог Духа као неког ко омогућава да се искуси “духовни оргазам испуњен Духом”.
ЉУДСКА СУДБИНА: Поново, појављује се последња изјава о вери да потврди правоверје. Она потврђује да смо сви грешници, да се спасење добија милосшћу Христовом кроз веру захваљујући Христовом страдању, да појединац мора лично да верује и лично да призива Исуса Христа, да буде поново рођен како би осигурао вечност.
Историјски, Божија Деца су проповедала Библијско јеванђеље иако је њихово подучавање о хришћанском начину живота деформисано. Међутим, како је Бергово ненормално учење све више прихватано, тако је јеванђеље постајало све више деформисано. На пример, покајање је ретко, а из његовог писања се закључује да је то његов одговор на јеванђеље. Бергова подучавања и методи евангелизма промовишу сексуални благослов и “закон љубави” (неморалан, незаконит) изобличавајући јеванђеље. Берг такође подучава о универзалном спасњу кроз чистилиште као неки процес.
ОСТАЛА УЧЕЊА
1)     “Закон љубави”: Берг је изврнуо цитате из Библије као што су: Јован 1:17; I Коринћанима 6:12; Галатима 5:14, као и остале што је произвело једну од централних јереси Породице. Берг подучава да је Закон укинут и да је замењен  љубављу, а да Духовни закон, који Берг интерпретира на свој начин, значи “ако је нечија активност мотивисана љубављу (несебичном) и ако никога неповређује, онда је та активност прихватљива и за Бога”. Другим речима, дата је дозвола за блуд, браколомство, простаклук, богохуљење, чак и за групни секс (раније инцест, проституција и секс са децом).
2)     Апокалиптичке поруке: Многа Бергова писања садрже пророчанства о пропасти и упозирења цркви, Сједињеним Државама и свету уопште. Уз сва ова лажна пророчанства већина су деструктивна или бизарна.
3)     Спиритизам и окултно: Берг има дугачку историју личне умешаности у бављења астрологијом, кроз коју је вођен духовним водичима и помагачима (што укључује упокојене свеце и пагане), које је користио као медијум. Уз ово бавио се и врачањем где је тврдио да је имао сексуалне односе са духовима и паганским богињама.
4)     Напуштање свега: Према тврђењима бивших чланова, Породица има исту структуру као и други култови користећи неморалне, манипулативне технике за обликовање размишљања као и технике за контролу мишљења као што је контрола информација, изолација, осећање кривице, страх, лични комплекс, одустајање од каријере, породице или било чека другог што омета групни рад.
Craig Branch

Са енглеског: Ђорђе Продановић

ДРАГАН МАРЈАНОВИЋ

“Чувајте се да вас ко не превари. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити.”
(Матеј 24: 4,5)
Већ рана хришћанска Црква била је очевидац испуњења ових речи Господа нашег Исуса Христа. Само један од многих самозваних “христоса” био је и Симон Самарјанин, кога Св. Ап. Лука помиње описујући дела Светих Апостола, као оног који “чараше и довођаше у чудо народ самарјански”, те га отуда и прозваше “велика сила божија” (Дела ап. 8: 9,10).
Од првог века наовамо, кроз читаву историју Хришћанства, с појавом харизматичних, гордоумних месија – утописта, речи Господа нашег опомињуће одзвањају. И то не само пророчанске речи: “изићи ће лажни христоси”, већ нарочито оне: “и превариће многе”. И заиста, масе осташе насамарене и вечном смрћу убијене.
Савремени самопрокламовани пророк, исцелитељ, “месија” (и све остало што следи у низу), очигледан је пример Драгана Марјановића који је своју мисију “божјег изасланика” отпочео пре нешто више од осам година у Великом Мокром Лугу, а наставио у свом родном месту Вукмановцу, код Јагодине. Уз свесрдну помоћ мештана господин Марјановић је изградио неку врсту приватног светилишта, необичан вишеугаони храм који привлачи масе унесрећених особа. Храм је изграђен за други долазак Христов на земљу. Иако следбеници Драгана Марјановића сматрају да ће се ту, у Вукмановцу, Христос објавити, мештани, Драганове комшије и рођаци с неповерењем прате све оно што се дешава. Враћајући се у родно место, с посебном мисијом на уму, Драган је лажју и преваром нагнао мештане да му помогну око градње храма. Обећавао је да ће Вукмановац постати важан туристички центар са аеродромом, хотелима, робним кућама, да ће долазити људи из читавог света, и да ће то за читаво село значити материјално благостање. Када се обећања нису обистинила, један по један, окренули су се против “онога који лечи и баје”, како га називају. Драган не придаје сувише значаја мишљењу које влада у његовој најближој околини. “И Христа нису разумели у родном крају”, његово је објашњење. Осим тога, на хиљаде људи, из свих крајева земље, па чак и из иностранства, свакодневно долази поклањајући му безгранично поверење, али, како сведоче жртве, то очигледно значи материјално благостање само за г. Марјановића.
Млади господин, који је ради безбедности желео да остане анониман, пре пет година нашао се у једној оваквој поворци “драганопоклоника”. Пристао је да за “Београдски дијалог” исприча своје искуство.
            “Београдски дијалог”: Шта Вас је навело да посетите Драгана Марјановића?
                                                Д.С: Отишао сам тамо због породичних проблема. Примио ме је у црвеној соби. У суштини, код Драгана преовладава црвено – бела комбинација. Он у томе види нарочиту симболику. Бело представља невину Христову жртву, а црвена коначну победу. Драганова одећа је бела, са једним црвеним шалом на рукаву, храм је грађен пола црвеном, а пола белом фасадном циглом. Тај део храма, који је  црвен, сматра се најважнијим и најсветијим. Ту улази само Драган и они које лично позове. Дакле, ушао сам у црвену собу. Ту се налазио један олтар и упадљиво мноштво православних икона. Чуо сам од неких који су га у скорије време напустили, да однедавно у храму држи и иконе са својим ликом.
Чим сам ушао у црвену собу почео сам неконтролисано да се тресем. Рекао је да легнем. Тако лежећи наставио сам да се тресем и да снажно вриштим. При том нисам осећао никакав бол. Драган се за све то време “молио” изнад моје главе, а онда ми је свечано саопштио да сам у власти нечастиве силе. У суштини, он то свима објављује и сматра да су сви људи у власти демона, те отуда болести и друге невоље. Његово саопштење “у власти сте нечастивог” идентично је оном “на вас је бачена црна магија”, које се све чешће чује и којим се све објашњава.
Не само да сам у власти нечастиве силе већ, по Драгановим речима, то је дух мога веома блиског сродника. Како је то изговорио, истог момента осетио сам мирис мог рођака, моји покрети претварали су се у његове, мимика је била идентична... Врхунац је био када сам пао на под и почео да се рвем с привиђењем, потпуно уверен да се супротстављам рођаку који је овладао мноме.
                                                Б.Д: Да ли је посета Драгану Марјановићу помогла да решите Ваше проблеме?
                                                Д.С: После третмана осећао сам се страшно, био сам уплашен и дубоко депресиван. Упркос томе, Драгану сам одлазио из недеље у недељу. Осећао сам се све слабије и исцрпљеније. У Дргановим присуству падао сам у нешто што је код њих познато као “реакција”. При томе су из мене причали духови познаника. Драган је комуницирао са њима и када је дошло време да сам отплатио “грех од старих” (што је епицентар Драганове јереси), наводно, све их је избацио.
                                                Б.Д: Да ли се те сеансе наплаћују?
                                                Д.С: Формално не тражи новац, чак то и јавно наглашава, већ људи остављају добровољни прилог. Међутим, када му неко поклони поверење, Драган тражи новац под фирмом да је за откуп “грех од старих”, односно за други Христов долазак. Дао сам му позамашан девизни износ који је он сам тражио рекавши да представља “новчану жртву” којом откупљујем “грех од старих”. Новац, како тврди, враћа кроз једанаест или двадесет и један месец, али онај  који тражи свој новац назад веома лоше пролази. Наводио је у својим “проповедима” низ примера оних који су лоше прошли због непоштовања њега и његових смерница.
На пример: једном брачном пару без деце Драган је, наводно, помогао да добију дете. По рођењу детеа родитељи су на славље позвали лекаре, а на Драгана су заборавили. Када је дете навршило седам година, погинуло је, што је он касније објаснио тиме што нису показали захвалност према њему када се дете родило.
И још један пример: једну жену је излечио од склеродермије, а она је почела да се облачи као он и да лечи људе као он. Убрзо је умрла, што су његови следбеници објаснили као “божју казну”.
Све што се лоше деси за време боравка код њега тумачи као резултат греха који је у човеку.
Наравно, треба имати у виду да постоји могућност да су ови догађаји производ маште Драгана Марјановића, којима он своје жртве држи у сталном страху и на тај начин несметано манипулише.
                                                Б.Д: Шта, по Драгановом учењу, конкретно значи “грех од старих”?
                                                Д.С: Драган Марјановић представља се као “божји изасланик” који има могућност да комуницира са анђелима и свецима. По њему, све болести су резултат “грех од старих”, дванаест колена по оцу и дванаес колена по мајци. Због греха од старих, тврди, да се у људима налазе нечастиве силе, ђаво, сатана, дух сродника или познаника. Он има могућност да комуницира са нечастивим силама и да их избаци из човека кад за то дође време. Да би избацио духове мора се, по његовим речима, дати откуп за грех који је у виду поста, молитве и новчаних жртава. Доласци у Вукмановац и боравак у храму помажу одвајању нечастивих сила које су се, по његовим речима, увукле у кости, месо, кожу, косу.
Он тврди да у људе, поред осталих начина, нечастиве силе улазе путем црне магије, као на пример, убацивањем у кофу воде у којој се мртвац купа, гатањем и врачањем. Те нечастиве силе које уђу у човека он је у стању да изазове и да оне проговоре и да кажу име особе која је то урадила.
Особе у којима су њихови блиски сродници показују изузетне сличности са својим сродницима, чак и у мимици, гестикулацији и гласовно, када они из њих проговарају. Кад изгони демоне из људи он издаје команду: У ИМЕ ГОСПОДА БОГА И ДРАГАНА, ИЗЛАЗИ НАПОЉЕ! При том, опседнути људи реагују вриштањем, плакањем, грчењем тела, псовањем... Сличне се ствари дешавају када Драган шета кроз масу са подигнутим крстом у десној руци, људи беже, падају у несвест, лају, плачу...
Због уверења да нечастиве силе изазивају болести, људи се благовремено не обраћају лекарима.
                                                Б.Д: Да ли је такав став у појединим случајевима бивао кобан?
                                                Д.С: Постоји низ примера оних по које се, заиста, завршило кобно. Ја ћу навести само неколико:
Једна жена из Пирота, веома сиромашна, долазила је годинама због свог проблема са материцом. Одбијала је да иде лекарима, па су је тек у коматозном стању одвели у болницу, где је умрла услед последица неодговорности према себи.
Затим, један момак оболео од шећерне болести за време боравка код Драгана није узимао лек, па је у тешком стању одведен у болницу.
Још један пример: момак коме је рекао да је у прошлом животу био римски војник који је учинио нажао Христу, после тог сазнања прекинуо је сваку комуникацију са људима.
Много људи оболелих од рака долазило је код њега у нади да ће их излечити. Сугерисао им је да не пристану на зрачење и помрли су. Тамо су долазили и људи оболели од Сиде у нади на излечење.
Његове тврдње су такође да су лекови храна за нечастиве силе, мада  он изричито не забрањује њихову употребу. Сматра да бање, море и лечилишта погодују развоју нечастивих сила јер оне тамо уживају. Знам многе случајеве да је забрањивао посете људима који су у болницама, сматрајући да нечастиве силе из умирућег могу ући  у посетиоца.
Све у свему, неки се хвале да их је излечио, а неки да им је упропастио психофизичко здравље.
                                                Б.Д: Упркос свему, тамо одлазе људи из целе земље, организовано, аутобусима, сопственим колима и на друге начине, а долазе чак и из иностранства. Какав је профил људи који посећују г. Марајановића?
                                                Д.С:  Долазе људи разних старосних доба, од беба – мада ређе – преко младих, средовечних и старијих људи, различитог образовног статуса, мада већином са оскудном школом. Чести доласци, свакако, захтевају изостајање са редовних послова, премда се све чешће и избегавају запослења. Такође, они који раде, у својим фирмама пропагирају учења Драгана Марјановића, увлаче и зову људе да му одлазе дајући им наду да ће тако решити све своје проблеме и бити исцељени. Оне који проповедају, Драган назива “краљевима”, јер су “од бога одређени да позивају друге”.
                                                Б.Д: Потреба за масовношћу заједничка је за сваку верску секту, па и за ову коју је организовао г. Марјановић. Где их прима? У каквим условима бораве ти људи који долазе код њега?
                                                Д.С: Борави се у лошим хигијенским условима, без воде и струје. Људи спавају на поду “храма”, збијени једни уз друге, или напољу, под ведрим небом. Тамо се обично долази за Васкрс и све долазеће празнике, од Васкрса до септембра. Остаје се једну недељу и више. Некада се тамо људи састају и у зимским месецима чак и кад Драган Марјановић није ту. Он зими, обично, у разним кућама по Србији организује приватне сеансе.
Када се појави на ливади испред храма, окупљени људи праве шпалир и док он пролази бацају своју одећу и цвеће, њему под ноге. Он полако корача док му људи целивају ноге, а он их благосиља. За све то време пушта се црквена музика (најчешће хор монахиња манастира Ћелије). Неки људи падају у транс, вичу, неки падају у несвест... Када дође до храма одржи молитву у централном одељењу, потом држи “проповеди” окупљеној маси.
                                                Б.Д: Шта је најчешће садржај таквих “проповеди”?
                                                Д.С: Најчешће говори о “грех од старих”. Али и о много чему другом. Сугерише људима да иду у цркве, да се моле Господу Богу и ЊЕМУ, да славе славу, да поштују свештена лица без обзира на њихово понашање, јер они носе благослов у десној руци.
За Србију говори да ће бити света земља и да ће у Вукмановац долазити владари целог света да приме власт. Његово објашњење зашто ће Христос доћи баш у Србију јесте да су Свети Цар Лазар и косовски мученици принели себе на жртву Господу Богу.
За себе мисли да је реинкарнација Христа, мада то јавно не говори, али говори својим најближим људима у поверењу (јавна тајна!). А појединим људима који долазе у храм сугерише да су у прошлим животима били библијске или црквено – историјске личности. На пример, за једну девојку говори да је Марија Магдалена, за једног младића да је био римски војник који је копљем пробо Христа, а за свог најближег сарадника из села да је реинкарнација Светог Саве, итд. То су углавном људи који су му одани и који су, стога, од Бога одређени да се муче заједно са њим за други долазак Господа.
Учи народ да се крсте као православци, само да додају пети део на крају грудне кости. Тај пети део ставља се за други долазак Христа на земљу, односно за Драгана. Људи се поздрављају поздравом “БОГ”! Нема руковања, ни љубљења, јер се тако најлакше преносе нечастиве силе и мешају енергије.
                                                Б.Д: Рекли сте да Вам “молитве” и сеансе г. Марјановића нису помогле, напротив, од тада су почеле ваше праве муке. Шта Вас је, ипак, задржало да останете код њега?
                                                Д.С: Истина било је случајева када сам се после сеансе осећао добро и по неколико сати, а после се све враћало на старо, па и горе: несаница, напетост, губитак апетита, мршављење, дубока депресија... Задржавао ме је, пре свега, страх. Шта ако је истина све то што проповеда и како се представља? Ништа о вери нисам знао пре доласка у Вукмановац. Оно што сам тамо сазнао прихватио сам, без резерве, као сушту и једину истину. Без обзира на сметње и погоршано стање, ја сам му веровао.
Кад ми је било тешко и када сам патио, говорио је да то тако мора да буде. Растрзао сам се између поверења које сам му поклонио и осећања да ради лоше ствари. Деловало ми је да Бог, по Драгановим речима, брише могућност слободног избора за своје добро или своје зло. Дефинитивно сам напустио Драгана Марјановића када ми се потпуно распала породица. А дошао сам да бих решио породичне проблеме.
И сада, после неколико година откако сам напустио Драгана Марјановића, постоји у мени велики страх и стрепња од њега, тако да нисам у стању да своју личну драму у потпуности испричам.
                                                Б.Д: Ово што сте до сад испричали веома је потресно и илуструје збивања у Вукмановцу. Да ли сте нешто предузели, после разобличавања лажне духовности Драгана Марјановића, да помогнете себи?
                                                Д.С: Опоравак напредује лагано уз примену медикамената и психотерапије. Заправо, чиним све оно што је требало када су отпочели породични проблеми. Мислим да је веома важно нагласити потребу да људи за решавање свих проблема треба помоћ да траже, пре свега, код стручњака за то, дакле, обраћањем званичној медицини. Будући да мој проблем није био само физичке, већ и духовне природе, на основу досадашњег искуства, увиђам неопходност темељнијег упознавања с изворном вером, вером у којој смо рођени, у мом случају са Православљем. Знањем се штитимо од оних који користе незнање да заведу, обману и упропасте.
Разговор водила: МАРИЈА КРЊАЈА
БЕОГРАДСКИ ДИЈАЛОГ
бр. 3 – 4, јун 1998.

ЕКСЛУЗИВНО БРАТСТВО
ПЛИМУНТСКО БРАТСТВО

Корени ове групе су везани за свештеника Џона Нелсона Дарбија (John Nelson Darby). Он је студирао право на колеџу Св. Тројице у Даблину, али се касније прикључио Англиканској Цркви у Ирској. Године 1829. прикључио се слободним Библијским Студијама у Даблину које су се најзад одвојиле од Англиканске цркве. Први састанак Братства је одржан у јануару 1832. год. у Плимунту, Девон, Енглеска. Web страна Плимунтског Братства се налази на адреси http://www.cloudnet.com/~dwyman/anonymous1.html и говори нам следеће:
Такозвано Плимунтско Братство је настало касних двадесетих година XIX века. То је био заједнички скуп хришћана који су желели да буду изван свих осталих формалних хришћанских организација. Основна хришћанска учења су преузели од већине протестантских вероисповести. Они верују да на Земљи постоји Христово тело (односи се на Цркву или Скуп) које је сачињено од свих истинитих хришћанских верника без обзира на њихово религиозно опредељење. Ово је, међутим, њихово уверење да уколико неко припада било којој хришћанској организацији практично пориче истину о вери у једно тело. Зато они признају само друштво свих хришћана који држе исправно основно учење, живети побожним животом и да нису чланови друге формалне хришћанске организације. Они су група људи који су одани проучавању Библије, практичној побожности и евангелизацији. Друштво је расло широм света како су године пролазиле.
Потребно је да разумемо да у овом моменту група није била култска и заиста пошто вероватно постоје разлике у споредном учењу, она група која је остала верна оригиналној визији није култ. Да би смо били јасни, потребно је да погледамо у рану историју формирања онога што се  у ширем смислу назива “Отворено Братство” или “<